„У име раскола“: Србија прва земља у којој ће се видети како изгледа – политичка драма православља

07.04.2025, Благовести.
Светска премијера документарног филма „У име раскола“, у оквиру Међународног фестивала витешке културе „Витез фест 2025“, у организацији Краљевског Реда Витезова, одржана је вечерас у Руском дому у Београду.
Ова филмска верзија филма, пројекат продукцијске куће ВИГО Филмс у сарадњи са Првим каналом руске телевизије, по први пут систематски осветљава кризу унутар украјинског православља, приказујући је као сплет дубоких духовних, политичких и геополитичких токова који утичу не само на Украјину, већ и на читав православни свет.
Пре пројекције филма, одржана је конференција за новинаре на којој су говорили аутори филма, као и истакнути српски теолози, историчари и аналитичари.

„Пред вама је филм који је снимљен с великом љубављу, искрено и поштено. Он нема за циљ пропаганду, већ истину. У њему износимо целокупну истину о ономе што се догодило на мученичкој украјинској земљи. Веома ми је драго што је баш Србија прва земља у којој ће публика имати прилику да га погледа“, рекао је продуцент филма Игор Кобзев, који се публици обратио преко видео-линка.

Филм садржи и ексклузивни интервју са митрополитом Кијевским и све Украјине Филаретом (Михаилом Денисенком), некадашњим поглаваром Украјинске православне цркве, и открива многе контроверзне моменте.
Према речима редитеља Данила Богдана, Филарет није само духовна фигура, већ сведок и саучесник процеса који је довео до дубоког расцепа унутар украјинског православља, а његова трансформација и односи с политичким структурама откривају како је верска структура искоришћена у геополитичке сврхе.
Кроз интервју се детаљно разматра Филаретов живот, трансформација његових духовних и политичких ставова, као и употреба разних политичких сила које су довеле до раскола.
Политиколог и научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић упозорио је на ширу стратегију притисака на источнохришћански свет.
„Програм Ватикана је јединствен у притисцима ка истоку, било да се ради о Русима, Србима или другим православцима. У прошлости је акценат био на прозелитизму, али сада је реч о инжењерингу идентитета. То је логика која оправдава све – и дискриминацију и злочине“, оценио је Гајић.
Филозоф Часлав Копривица нагласио је да се такозвана самопрокламована аутокефална Православна црква Украјине није родила из потребе верника, већ као политички пројекат.

„То што се представља као аутентична црква настало је споља, под утицајем антируских кругова. Ако се неки национални идентитет апсолутизује, као што се данас чини с украјинским, онда све друго постаје мање вредно – и у том погрешном поимању, све је дозвољено у име нације, ако се она разуме као нешто што је изнад свега осталог, па и морала“, рекао је Копривица.

Теолог Марјан Алексић говорио је о догађајима у чувеној Кијевско-печерској лаври, манастиру који је и данас на удару политичких и антируских утицаја, и борби монаха за очување духовног и културног наслеђа.
„Монаси нису бранили само манастир, већ и саму суштину вере и континуитет традиције. Они су својим животом, радом и молитвом обновили Лавру. А сада, у име некакве ’експертизе‘, у манастир улазе комисије с анатомима, ветеринарима – као да је реч о зоолошком врту. То је дубоко понижење и светогрђе“, оценио је теолог.
Алексић је такође подсетио на дубоке историјске везе Срба и Кијева.
„Српски монаси и свештеници школовали су се на Кијевској духовној академији. Кијев је у православној свести светао попут Јерусалима. То није само украјинско, већ свеопште православно наслеђе“, нагласио је Алексић.
У трибини коју је води председник Краљевског Реда Витезова, Хаџи Зоран Мрђеновић, учествовали су и др.Зоран Кинђић, професор философије на факултету политичких наука Београдског Универзитета, као и представник руског дома, Георгије Енгелхарт.
Конференција је завршена пројекцијом филма уз титлове на српском језику.
Након пројекције, славни руски вајар Григориј Потоцки је представио своју скулптуру «Богоматер», коју је донео у Србију као дар Београду у знак духовног јединства и окрепљења културних им историјских веза између братске Русије и Србије.

На крају програма је публика имала прилику да ужива у концерту духовне и родољубиве музике у узвишеном извођењу Катарине Божић у пратњи својих синчића.

Извор: Спутњик