На Витез Фесту одржано је предавање Оливере Миловановић и професора Калезића на тему ”Свети Сава и витештво”. Посетиоци су имали прилику да се упознају са ликом и делом Светог Саве на другачији начин, да виде шта је то што је првог српског архиепископа чинило витезом ком ће наш народ бити заувек захвалан.
Значај Светог Саве не може се порицати ни у духовном ни у световном животу. Он је витез који је учинио много великих ствари за свој народ, а и за читаво човечанство. Поједнако се проучава и вреднује и у религији и у науци. ”Он је у цркви јако уважен и цењен, богослови имају све светосавске прославе, о њему је написано доста, па на славистици од њега почиње српска књижевност. О њему врло лепо говоре на славистици, не истичу толико светост колико оно шта је радио, чинио, организовао, писао и стварао. Уважавају ове законске књиге – Карејски типик, Студенички типик, онда послије Законоправило његово, Номоканон. У средњем веку не знам да ли има такве, можда има нека шира законска књига, нека са строжијим правилима, али тако да буде усаглашена, то нема.”
Много векова након Светог Саве српска држава се доста променила. Доласком модерног доба је наш однос према Светом постао другачији, много се више тиче нас самих него што је јавна ствар. Професор Калезић сматра да се на духовност другачије гледа данас у односу на ранија времена. Примећује раскорак између генерација који је тешко превазићи.
”Генерално стање, не само данас него од како је овај вијек почео, друкчије је скроз. И онда у многим крајевима нашим има велики раскорак између старих и нових генерација. Старе генерације или држе оно старо или су окренути старом па читају, слушају и тако даље, а ове нове „пусти то старо“ и ту је велики раскорак између старих и нових генерација. А млади нису уопште у праву. Али нису у праву ни стари. Не могу ја ићи напред а да будем окренут назад. Има да се скотрљам.”
