Одржано је предавање научника и академика Драгољуба Антића „Настанак и континуитет европске цивилизације и Срби“ у оквиру «Недеље витешва» у уметничком павиљону Цвјета Зузорић.
У оквиру овогодишњег Витез феста, завршено је четврто предавање у низу која су организована у оквиру Недеље витешва. Гала концерт у Барутани на Београдској тврђави је 30. марта званично отворио Витез фест.
Гост четврте вечери био је угледни научник и академик Драгољуб Антић, на којој је публика имала прилике да се упозна и са другачијим начином тумачења историје људске цивилизације.
На самом почетку Антић се обратио и предочио да је он неко ко се пре свега бави природним наукама, али да је историју детаљније почео да проучава, када је читајући о Винчанској култури, приметио да нису тачни подаци.
Акценат на свом предавању придаје првом народу на европском континенту али и свом тумачењу сеоба народа кроз историју. Оно што је он као природњак могао да закључи проучавајући велики број списа, књига из различитих наука, дошао је до сазнања:
„Природна, физичка реалност јесте таква да историјски ништа не може да се креће бесконачном брзином, сеобе народа нису физички могуће.“ објаснио је Драгољуб Антић
Бавећи се проучавањем ове друштвене науке, користио је и давао предност списима који нису благонаклони према Србима:
„Све анализе поткрепљене су наводима из различитих истраживања. Тридесет научних дисциплина коришћене су приликом испитивања до сада познатих чињеница о историји наше цивилизације.“
Одоговор на питање зашто су наши простори били простор настанка цивилизације, г.Антић говори о времену након леденог доба у којем је слика данашње Европе изгледала другачије. Тада почињу да се топе ледници и север није био погодан управо због природних услова: „Најповољнији услови за развој цивилизације, јесу ови простори. Посебне погодности за развој земљорадње су четири годишња доба.“
Причајући о цивилизацији, посебну пажњу придаје Србима и наглашава: „Улога Срба је јасна и незаобилазна – увек су Срби у центру истраживања. Србораси су први народ! Ми нисмо од јуче, треба да знамо да ми нисмо дошли као последњи нецивилизовани народ. Ми имамо врло древну историју, треба више да ценимо сами себе.“
За свој научни рад велику инспирацију проналазио је у делима Реље Новаковића, а посебно дело које г.Антић наглашава је „Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво.“Г. Антић је учио да пише о историји на начин Реље Новаковића, где се истичу чињенице аргументима и оставља простор да читаоци сами просуде да ли ће веровати или неће.
На питање у којој мери су му помогле природне науке: „Покушавам да направим спој природних и друштвених наука. У свом раду правио сам мултидисциплинарне анализе. Историју какву учимо нема много мултидисциплинарног.“
Одговорима на питања настанка цивилизације завршено је четврто предавање Недеље витештва. Публику очекује Витез фест на којем ће моћи да ужива 31. Марта и 01. Априла на Београдској тврђави. За крај обратио се и директор Витез феста, Хаџи Зоран Душанов Мрђеновић и поручио је: „Верујем да је ово предавање надахнуло све наше госте. Захваљујем се господину Антићу. Ми ћемо наставити да негујемо витешки дух. Увек ћемо са љубављу и радошћу чувати наше наслеђе.“
Јована Радивојевић
