Ликовни уметник и магистар зидног сликарства Предраг Пеђа Тодоровић одржао је на Витез Фесту предавање на тему ”Змај, симбол светлости”.
”Давне 1995. године сам прочитао књигу „Врзино Коло“ и ту сам се први пут на тај начин сусрео са српском митологијом и највише ме је заинтригирао лик змаја. Од тада сам почео доста да истражујем змајеве, не само као антропоморфна бића већ као змајевите јунаке који се тичу наше историје, наше прошлости.”, почиње господин Тодорвић.
”Змај је симбол једног сталног непрекидног тока, који се повезује. На самом почетку предавања сам приказао симбол Уробороса, који приказује змију, односно, змаја који гута сопствени реп. Зато се може рећи да змај представља и симбол вечности и победе.”
Такође је приметио да млади данас не знају ствари које чине нашу историју и нашу суштину, док их стари заборављају. ”Заборав је наше проклетсво, а човек воли да заборавља и врло је немаран према свему. Исто тако, данашње време је успавано. Када је одлазио у смрт, Сократ је рекао „Ја ћу вас пустити, а ви ћете остати и чмавати“. То није онај благодетан сан, већ онај сан који убија и који удаљава човека од њега самог, од његове душе. А једино ако човек има душу, он ће бити са Духом, односно Богом. И зато сам ја данас хтео да покажем да ти наши змајеви нису зли, већ да су они персонификације наших божанстава и самога Исуса Христа, односно крста. И данас у овом свету, који је окренут величању зла и сличних вредности требало би се више говорити о оваквим стварима, да се не забораве. Баш је то оно за шта су данашње генерације ускраћене, што смо ми имали, што се преносила са колена на колено.”
Ипак и даље постоје појединци и организације који се труде да не заборавимо оно што јесмо.
”Волим што постоји догађај као што је Витез Фест, који младима преноси наше српско завештање. Постоји још један леп израз код Срба, а то је „свезнадарство“. Свезнадарство није сваштарство, није „свезналица“, као што се данас у пежоративном смислу каже. Свезнадарство значи „све му је знање дато на дар“. Наши преци били су ближи свезнадарству него ми. Они су читали небо и небеске појаве и то се види у нашим народним песмама, нарочито у Косовском Циклусу, који може да стане раме уз раме са Гилгамешом и свим осталим великим еповима.”, закључио је господин Тодоровић.
